Kiša lišena šumova pluk-pljuc-krekeće more na kiši. Deca koja ispunjavaju prostor koji nedostaje hleb, džem i prst otključava prst-do i prst-uz. Kaniš li se kanim. A zato su naša dela dogorela do nokata. Ima nas deset i svaki od nas je na svom mestu. A uvek nešto nedostaje, neko, da nam lupi šamar dlanom da nam pruži. Rat je stvorio čoveka.
Samo da se prostor okruži na vreme je da kiša ulije samopouzdanje. Štikla u uvo. Boli me želudac od prenemaganja. Izostanak artikulacije podstiče ljude na osluškivanje. Prizma koja ti uliva samoopuzdanje. Nije izostanak ono što nedostaje već jeste.
Žena kaže žena sa drugačijim akcentom. Tri koraka pa stane. Zvuk kišobrana dolazi mala debela žena sa kišobranom otvara kišobran svojim očima. Prođe zima, tj. leto i pokida se od smeha. Neće svako pričati sa tobom a ne bi niko.
No comments:
Post a Comment