Када сам додирнуо
Уплашеног коња
Сенком
Његово мекано срце
Залупало је уместо мог у песници
Кренуо сам да ржем и
Њиштим
Те пијаним галопом
Побегао у подножје брда
Планине Фуџи
Где смерно живе људи
Без маште
Када сам додирнуо уплашеног коња сенком, његово мекано срце залупало је уместо мог у песници. Кренуо сам да ржем и њиштим, те пијаним галопом побегао у подножје брда, планине Фуџи, где смерно живе људи без маште.
No comments:
Post a Comment