Wednesday, October 8, 2014

Да ли зажмурите када сечете нокте ножног палца у страху да вас одломљени комад не погоди у очи

Себастијан не жели плач
Ипак,
Корбач који додирује језиком
И даље нема укуса

Тако ти је то у Бечу

Жене личе на своје господаре
И фантастично биће на четири точка
Које ја зовем аутомобил
Долази и одлази свакога јутра

Среда је четвртак
Свакога дана
И алпска салама
Прошарана планинским врховима
Дрхти на грудима

Ја мењати глагол бити
И глад нас зове у друштво
Пријатељи смо
Моја рука се тресе у твојој руци

Ја пити његову кафу
Уз слатке колаче
Он предаје своје тело космонаутима
Знаш,
Његов пријатељ је већ одавно мртав
Као што ћеш и ти бити мртав


Тако ти је то у Бечу


No comments:

Post a Comment

There was an error in this gadget