Да ли зажмурите када сечете нокте ножног палца у страху да вас одломљени комад не погоди у очи

Себастијан не жели плач

Ипак,

Корбач који додирује језиком

И даље нема укуса

Тако ти је то у Бечу

Жене личе на своје господаре

И фантастично биће на четири точка

Које ја зовем аутомобил

Долази и одлази свакога јутра

Среда је четвртак

Свакога дана

И алпска салама

Прошарана планинским врховима

Дрхти на грудима

Ја мењати глагол бити

И глад нас зове у друштво

Пријатељи смо

Моја рука се тресе у твојој руци

Ја пити његову кафу

Уз слатке колаче

Он предаје своје тело космонаутима

Знаш,

Његов пријатељ је већ одавно мртав

Као што ћеш и ти бити мртав

Тако ти је то у Бечу