Зашто се ја баш толико плашим духова

Сви ми који волимо Бору Чорбу и Слатки грех

Револуција је лепа - на хлеб да је мажеш

Трогирао сам око
Док твоји најбољи пријатељи плачу
На аутобуским стајалиштима зрелог Париза
Као лубенице
У сивим оделима
И црним перикама

message from majkl je ostin:

Staloneovi brkovi, kao okićeni, vrelom iz bokala.

message from milovan:

Predikatura subjekta u kotlovima koji se greju na struju i ostaju u bojlerima za skladištenje i čuvanje pritiska. Crvena biljka u množini koja se pojavljuje u spomenicima i postoljima za brze odgovore pored biljki troši svoje baterije od aluminijuma.

prvo sam gledao šta se to dešava

približio sam tanjir sa jabukama
i nastavio da se verem po samom sebi
u međuvremenu
ležim na krevetu i žvaćem
šta je to na teveu
jabuke
ustajem ponovo
nikad kraja mom dobrom raspoloženju

kora se ne jede

osim ako nađeš organske
za 12 godina
ja ću da ti dam

Narandžasto dugme

Svetlost na ulazu, svetlost farova, obasjava reči, koje ne odlaze, sa mnom, bez mene, eho, neprestano, stanje, disko, ljudi su senke, na svetlosti, samo se prazne, mrdaju glavom levo desno dok ne popiju, onda sve opet, vreme, vreme, vreme, kosa, ruke, vazduh, tečnost, svuda ispod nas, mrak, noć, i zvuk, voda u blizini, biljka u podu, hod kroz prijateljske reči, mašina sija kroz pogled, pogled, pogled kroz oči, kroz sliku, kroz predeo, okolo, iza, iza, budućnost, prava stvar, stvar, kao nekada, on je ponovo čist, svetluca, i čaše čekaju u rukama, reči čekaju, pojavljuje se prolaz, pojavljuje, pojavljuje, pojavljuje, pojavljuje...

na uzanom prostoru

legnem na zemlju
dopuzim do svetlećeg predmeta
i zarijem glavu u utrobu

a nisam dobar u tome (u zaokruživanju stvari)

kad god mogu

obično na pauzi

i kad završim poslove

kad pada kiša

kad nemam posla

dok mi ga ne smisle

ne mogu uvek

Jano, 2013 

 Uvek mi ostane nedovršeno

Daleko od našeg Sunca

Kontakt mi je bitan

ali ga ima

samo brojevi

Elektroni on alkeishiukkanen

<sub>Gravitaatio Positroni lepton

Leukipa −1,6022·10−19

e−

9.10938215(45)×10−31 kg
5.4857990943(23)×10−4 u
[1,822.88850204(77)]−1 u
0.510998910(13) MeV/c2

−1 e
−1.602176487(40)×10−19 C
−4.803×10−10 esu  

Richard Laming (1838.–1851.), G. Johnstone Stoney (1874.)

 1/1836 that of the proton

c = 1/√ε0μ0</sub>
  

Mountain View (Oulu)

Phoenix San Antonio Lenexa Reims Brussels
Groningen Giesen Puchheim Berlin Oulu Moscow

Kako da budem haos

Otključao sam i zaključao telefon nekoliko puta
Stavio sam ključeve u kafu
Penjao sam se po dvosedu
I gledao šta piše iza

Fotoaparat se nalazi u futroli
pod ključem
Ne mogu da je otvorim

Ruka je čudo muzika je crtani film sa upaljenim svetlom ipak sam uspeo da izvadim fotoaparat

Sad gledam šta je šta
I ponavljam u sebi da ne zaboravim

Men Of Good Fortune

Muškarci sreće često izazivaju imperije do pada Dok muškarci loših početaka često ne može da uradi ništa na sve bogate sina čeka svog oca da umresiromašnima samo piju i plakati i mi, jednostavno nije briga u svim ljudima sreća često ne može da uradi ništa Dok muškarci loših početaka često mogu ništa U srcu oni pokušavaju da se ponašaju kao čovek da smiri stvari najbolji način da oni nemaju bogat , tata se oslonim ljudi dobre sreće često prouzrokuje imperije do pada Dok muškarci loših početaka često ne može da uradi bilo šta je potrebno novca da zaradite novac kažu pogledajte Fordova , ali nisu oni počnu svakom slučaju tako , to nema nikakve veze sa mnom ljudi dobre sreće često žele da umru dok muškarci loših početaka žele ono što imaju i da ga dobiju oni će umreti sve te velike stvari koje žive mora da daju novac i želiš da žive , ali mi, jednostavno nije briga na sve muškarce sreće ljudi iz siromašnih početaka Ljudi dobre sreće ljudi iz siromašnih početaka Ljudi dobre sreće ljudi iz siromašnih početaka Ljudi dobre sreće ljudi siromašne početaka ...

duck plant (postoji li razlika između onoga što radiš i ovoga što govoriš)

kada će neko misliti na mene
gotovo je prespavao sam
bez brige

zovi me
zaista
rekla si mi 5 dolara
hoćete li me sutra nazvati

tačno prevedi
ništa drugo
ne moram najpre da prespavam
mislio sam najviše 50 dolara
sranje oprosti

znam kako je kad misliš
kasno je idemo da spavamo
šta je tu teško shvatiti

art bomb

naširoko: : : aaaaaaaaaaaaaaaaaa
začuje se prdež iz moje utrobe za hlebom
pasulj u vodi

odjednom čekam dugo
na stanici pored između pored
ostalog

slušaj!
kako se krčka
bez i jednog slova kopi pejsta
bez ičega

Vejnova akademija
za duplo veću zabavu
O - kako!
igram
dobijam
u dve reči

*

Драги стрико

Ја знам

Да ти знаш да појеш

И по пет волова меса

Али

Зар се не сећаш

У исти тај дан

Боје њихових бистрих очију

И како су те гледале

- Као што пред поноћ

Гледају песму глувог месеца у језеру -

Док си им пијан прилазио са ножем

Као са тамбуром.

*

Писање песама

Канцеларијски је посао

Од осам до четири

У десет прва

У један друга кафа

Трећа и четврта пљуга

У пола четири се већ спремаш

И у четири кући

Под нож

*

Лижем сладолед

Као што је мој слепи

Мој лепи чукундеда

Лизао мач

Лизао мач којим је клао свиње

И вештице

Убијајући их

Живе

На месту куће од трске,

Од трске блата и пљувачке

Сада расте виноград

Из његових слепих костију

Let’s examine a concrete example

Let’s pretend
For example
in order to give the user some visual feedback
Consider this
If we imagine
We’ve already done some work
We don’t need to change anything

Daleko

matika

$\forall x \in X, \quad \exists y \leq \epsilon$

Је ли Драгиша, он тири гуна неб

Богдан није навикао на људе

Сретне ли их када

Размаше се крилима и

Бучи

Бљује

Њишти

Вршти и

Искези зубе

Које после показује својим

Двоглавим пријатељима

Мир Јана

Мир Јана

Бежи са кише

Порашће ти бркове

Како ћеш онда међу људе

Данко је ко јуче

Из различитог патлиџана

Убрзо су изашли људи

Са црним наочарима и

Отворених уста

Клатили се као пијани бокали

Гледали у моје ножне прсте

Који су се ширили и скупљали

У неправилним размацима

Њему (Богдану), чији се израз лица никада не мења

Јутро је

Бод-дан седи сам пред кућом

Изађе необријан, његов старији брат

Ишчупа му цигарету из уплетених прстију

И баци је

Двоглавим псима

Доктор ми је рекао да то важи за све нас који смо носили шимике

Шака мисли

Оно што глава не зна

А много шта не знам

Тужни су моји медведи

Понекад у поноћ

Само ми тело одшета

До посавске крме

Где дрнч нових разрода

Брину се о светлу без проколија

Vellard

Желео бих да захвалим мојим родитељима на сталној подршци и година овертхе подстицања.

- - - -

Они су ми дали ресурсе и инструменте да ми треба да побуди интересовање за програмирање
миинитиал-а они су ме охрабрује од тада!

Adila

Ustajanje u isto vreme odlazi u delove tela gde je neophodan

Hvala svemiru danas površine 777 m2
smeta kad je sunce a dnevna oko 17
Ovog čaja. 
Koji ispijam rade na zalasku

Vesna je dobila kako ocenjuješ jutarnje sunce?

Жене из Сирогојна

И пекар је човек

Када се јутрима будим у слепим стомацима

И мамурно му наго тело се развлачи лепљиво по длакавим ми дугим прстима

Бићем које отом нараста

Остављено под телом јутарњег сунца потом

Петар је и даље човек

Све док не отвори очи

И тело му распори

Помамна јутарња

Глад

Beli papir deda Baneta

Od Vida sam dobio dinosaurusa
koji ne staje
Hodao sam niz ste penice rukama
i desilo se proho davanje
dok se ne uho dam
u masinu
Kako ste penice?

Ко да су ме краве лизале

Хајдемо опет у шетњу

Али,

Опет ће да ме задрже у кланици

Не брини се

Опет

Смо понели нож

Свесни бујрум

Био сам на сахрани Пабла Ескобара

Ништа посебно

Један други

Плачу Вршитим три

Наричеш

Двојица доле лево код стуба

Причају виц сад, нит

Да се насмејеш нит

Да се не насмејеш

Ћутиш

Неко да припали цигарету

Па ни ја

И, видиш, нема деце

Једино онај мали

Гурају му венац у руке

Док он гледа у свог обазривог оца

Као у јединог бога

Пушење убија дувански дим

Када сам додирнуо

Уплашеног коња

Сенком

Његово мекано срце

Залупало је уместо мог у песници

Кренуо сам да ржем и

Њиштим

Те пијаним галопом

Побегао у подножје брда

Планине Фуџи

Где смерно живе људи

Без маште

Када сам додирнуо уплашеног коња сенком, његово мекано срце залупало је уместо мог у песници. Кренуо сам да ржем и њиштим, те пијаним галопом побегао у подножје брда, планине Фуџи, где смерно живе људи без маште.

Како се Дејан играо са Дејанима

Неко гледа те у очи

Неко никад

На пример ја

Неко кроз прозор

У леп пролећни дан

Види

Леп дан

Види како је леп дан данас

Види дан

И како је леп

Види дан је леп

Пролећни леп је види дан

Видим

Bez da se dereš

Misao za parizer

A ispod margarin

Na jutarnjem hlebu

Svežem,

Tek obrijanom

Uskoro će pet sati
Zima će
Mislićeš
Ostade čovek bez bicikla

Скица за четвороножног Александра

Воја познаје мирис свежег говнета

Ми остали ћутимо

Седимо

Слушамо
Учимо

Говор тела

Да ли читаш Елињина?


Да ли читаш Голубничија?

Да ли читаш Шаламова, Галича, Дудина? Да ли читаш Кедрина, Твардовског, Петровиха, Алексејева, Бегхолца, Кљујева, Асејева, Стратановског? Да ли читаш Бродског? Да ли читаш Јесењина, Овчиникова, Купријанова, Цвеља, Максимова, Елињина, Корфа, Лакоба, Кублановскога, Холина, Самојлова, Казакова, Морица, Уфланда, да ли Пољакова, Дудина, Ванишенкина, Друњина, Межирова, Кузмина, Кручониха, Казакова? Да ли читаш Соснора, Рубцова, Кушнера, Аронзона, Губанова, Ерла, Басиљкова, Бирјукова, Примерова, Карпова, Рубинштејна, Мандељштама, Маријенгофа, Новикова, Овчиникова, Рубцова, Бобишева, Сулејменова, Ајгија, Сапгира, Заболоцког, Тушнова, Алигера, Кручониха, Ал. Полежајева, Јеромонах Романа (Матјушина), Прихова, Тушнова? Да ли Шварца, Еренбурга, Бедниа, Пастернака, Слуцког, Самојлова, Гандлевског, Лакоба? Да ли

 

 

На мом длану
Снег мирише на кисели купус

И нокти су жива бића

Волео бих кишу

Сталну
Непрестану
Упорну
Данима
Волео бих и довољно слободног времена
И цигарета
Да све то
Иза прозора посматрам
И пушим

Волео бих такође и један прозор

Где ми је рука = Рука не прашта

Гледао сам кишу
Киша је постојала
Људи 
били су под стрејом
Гледали мене уместо кише
Придружих им се 

Опет киша 

Људи су постојали

Изненада

Једног засврби леви длан

Како је Балтик

Како је Балтик простран и неупотребљив 
Отров се кује у старим плеханим шерпама 
Ти пријатељима у госте 
Своје пијане синове водиш 
Преко залеђеног океана 
Тишина мирише на сумпор 
И живот стоји тамо где је и настао 

Кичма пуцкета у огњишту 
Незнабошци вриште под стопалима 
Кукуруз се круни у шакама богова 
Ту ретко отварају уста 
А и тада 
Ломе вилице док зевају 
Овде се не леже да би се спавало 
Овде се пада у несвест од умора 

Нико ту не зна како се зове 
Одазивају се тек на лавеж паса и рику слонова 
А свако има своју посуду 
У коју пиша 
И у којој се огледа