Устајте, презрани на свијету, сви сужњи које мори глад!

Москва је тужна ових дана

Расплаче се

Само ли је погледаш ил

Додирнеш

Док,

Њени пијани мужеви

У белим уштирканим кошуљама

Певају оне усране песме

Уз које се плаче и повраћа

Тад

Чувај се друже

Осетиш ли олакшање

зато што ти се незнано пертла развезала

Или се дугме под брадом откопчало

И када олује почну да чупају крв из барјака

Доћићу ти и ја у

Розе-црним халтерима

Daleko od našeg Sunca

Kontakt mi je bitan

ali ga ima

samo brojevi

Kako da budem haos

Otključao sam i zaključao telefon nekoliko puta
Stavio sam ključeve u kafu
Penjao sam se po dvosedu
I gledao šta piše iza

Fotoaparat se nalazi u futroli
pod ključem
Ne mogu da je otvorim

Ruka je čudo muzika je crtani film sa upaljenim svetlom ipak sam uspeo da izvadim fotoaparat

Sad gledam šta je šta
I ponavljam u sebi da ne zaboravim

Vellard

Желео бих да захвалим мојим родитељима на сталној подршци и година овертхе подстицања.

- - - -

Они су ми дали ресурсе и инструменте да ми треба да побуди интересовање за програмирање
миинитиал-а они су ме охрабрује од тада!

Нека знаде Душан клети

ГРАД је различит од зГРАДе

42 разлога симетрично распоређених на

десет спратова

Лицем у лице

у односу на бетонску раван

никада нећеш знати травњак, имењак, упијач за хартију

доскора и вагоне, пластичне кесе

у времену када се троле

још нису ни мућкале

у ћалетовим јајима

Какви бакрачи

Живот је борба

Укус крви на језику

Оштра је та ивица ножа, Давиде,

Од данас ћемо кидати хлеб рукама

И празилук

И кисели купус

И зелену салату

И комаде меса, голим рукама, Давиде

Све док од нас не остану

Само глатке беле кости

Jednostavni useci na planinskim obroncima popunjeni kapima vode

Barama duše i telima ljudskim kao gumenim pampurima

Odskočili od betona

Uhvaćeni pucnjem oka i gleve

O stenovito peščano korito

Barem

Како је Балтик простран и неупотребљив

Асфалт се круни са стопала

Метак у грлу

      У шумама
      Где богови животом људи
      На рукама

      Небо нам говори насумице

Људи се распознају по мирису

Носе своје куће на леђима

А свако има своју чинију

У коју пиша

И у којој се огледа