Obraćanje komičnika komičnjarki

Preispitujem se
Gledam u tastaturu blago pijan
Posrnulim pogledom
U praznom stanu
Sa metalima na zemlji
I otvorenim prozorima
Kroz koje ulazi frižider u sandalama
Sam
Kao i uvek
Iluzija je da nismo sami
Dinosaurus
Neprekinuta pupčana vrpca
Stalno me uznemirava
Zaliću ga
Jer to je odlična ideja
Koja daje smisao ovoj komičnoj predstavi
Za sebe samog
Čini mi se kako sam u elementu
Pa da
Sebe, mene
Kako kog
Dinosaurus
Nisam šizofren
Bar za sad
Vrpcom?
Pa za mamu
Metafora
Ljubav koja nedostaje
Koja se očekuje
A naravno nikad se neće dobiti
Jer sad smo veliki
To se napuni u detinjstvu
Ili ne
Ne
Nego bezuslovna ljubav
Ali sreća, inače bih bio
Pošto dinosaurusove nije bilo
Ma da
Nije
Ali nije ni nepresušan izvor

Daleko od našeg Sunca

Kontakt mi je bitan

ali ga ima

samo brojevi

Panik karabiner

Razumem zašto plačeš
gazda

Ako mi ne mislimo na to
ko će

.

Šta su karatisti rekli
A da to već nisu učinili.
Težina ljudske oraha na dlanu
sebe misli kao svršen čin.
Sad,
krajnosti u krajnost.
SAD.

Drakula

Šta? Gospodine Kesler?
Vežba broj jedan.
Raširite ruke.
Ako ti treba vežba možeš da dođeš u kuhinju.
1234
1234
1234
Gospodine Kesler!
Da?
Nešto strašno se dogodilo.
Zovi policiju.
Zašto odbijate da se preselite?
Iz sentimentalnih razloga.
Jesi li primetio nešto neobično sinoć Evanse?
Pa, možda ne bih smeo da kažem.
Hajde, ispljuni Evanse.
Onda sam sreo tebe i zavoleo te na prvi pogled.
I ja tebe volim Ralfe.
Da? Shvatam...
Evanse, gospodin Dikson će popiti kafu sa nama.
Zabavljaj našeg gosta dok se ne vratim.
Zadavljen.
Zadavljen je Pole.
Jeste li već popili kafu?
Evanse!
Retko pričam o njoj, ali često mislim na nju.
Jadnica, veoma teško joj je palo.
Živ je, videla sam da se pomerio.
Izvinite što večera kasni, ali nova kuvarica nije imala vremena da se pripremi.
Divan čovek.
Da vidimo... Gde sam pogrešio?
To je Rajan!
Ne znam, ali ovo sam našao na slici.
To nije ništa neobično.