Данко је ко јуче

Из различитог патлиџана

Убрзо су изашли људи

Са црним наочарима и

Отворених уста

Клатили се као пијани бокали

Гледали у моје ножне прсте

Који су се ширили и скупљали

У неправилним размацима

Како је Балтик

Како је Балтик простран и неупотребљив 
Отров се кује у старим плеханим шерпама 
Ти пријатељима у госте 
Своје пијане синове водиш 
Преко залеђеног океана 
Тишина мирише на сумпор 
И живот стоји тамо где је и настао 

Кичма пуцкета у огњишту 
Незнабошци вриште под стопалима 
Кукуруз се круни у шакама богова 
Ту ретко отварају уста 
А и тада 
Ломе вилице док зевају 
Овде се не леже да би се спавало 
Овде се пада у несвест од умора 

Нико ту не зна како се зове 
Одазивају се тек на лавеж паса и рику слонова 
А свако има своју посуду 
У коју пиша 
И у којој се огледа

ДАНКЕ ДАНКО

У орманима
Данко има ветровку

Данко има два пса
И оба су округла
Већ неко време се растаје са прошлошћу
Сећа се дана када је пливао,
борио се,
Сваког дана учио
И данас
Када коначно све зна
Данко има ветровку
Чак и када не дува ветар