Је ли Драгиша, он тири гуна неб

Богдан није навикао на људе

Сретне ли их када

Размаше се крилима и

Бучи

Бљује

Њишти

Вршти и

Искези зубе

Које после показује својим

Двоглавим пријатељима

Мир Јана

Мир Јана

Бежи са кише

Порашће ти бркове

Како ћеш онда међу људе

Данко је ко јуче

Из различитог патлиџана

Убрзо су изашли људи

Са црним наочарима и

Отворених уста

Клатили се као пијани бокали

Гледали у моје ножне прсте

Који су се ширили и скупљали

У неправилним размацима

Њему (Богдану), чији се израз лица никада не мења

Јутро је

Бод-дан седи сам пред кућом

Изађе необријан, његов старији брат

Ишчупа му цигарету из уплетених прстију

И баци је

Двоглавим псима