Friday, October 7, 2011

Видела баба да се коњ поткива па и она дигла ногу

Узрујана медитација

Олуја једна окреће сумануто у круг лопаре ветрењаче
у ноћној тмини, мељући ништа. - Ти
              будан остајеш по истом принципу.
Твоја слаба светиљка је трбух сиве ајкуле.

Нејасна сећања тону у морске дубине
и онамо се у чудновате стубове окамењују. -
              Зелена од алги штака је твоја. Онај који је
до мора одшетао враћа се отуд сав укрућен.


Томас Транстремер 
Сабране песме, Нолит, Београд, 2003
превод са шведског: Мома Димић

No comments:

Post a Comment

There was an error in this gadget