И пекар је човек
Када се јутрима будим у слепим стомацима
И мамурно му наго тело се развлачи лепљиво по длакавим ми дугим прстима
Бићем које отом нараста
Остављено под телом јутарњег сунца потом
Петар је и даље човек
Све док не отвори очи
И тело му распори
Помамна јутарња
Глад
No comments:
Post a Comment