Svetliš Profesore
Svetliš
U svojim noćima
Zaslepljen
Otpravljaš vozove
Dok ti se ekstremiteti šire
U trotoare
Duž autoputeva
Naređuješ pokret
Svetliš moj Profesore
Kao nedosanjano saznanje
Vatre
Razbuktavaš se
Istina se kuva u tvojim loncima
Varjačama gradiš Vavilonske katedrale
Uz ekplozije zvuka koji te oplakuje
Moj Profesore
Tvoje sumnje
Moje su istine
A tvoje ljubavi
Moji su suncokreti
I semenke
Gledam u stonu lampu
ReplyDelete