Осама

Вај добра наша осама је мртва.

ко сада да сакрива запаљену заставу у курјуку облака и прави малу црну пакост свакодневно.

ко сада да окреће кафени млин у прабачви.

ко сада да измами идилични срну из скамењеног фишека.

ко сада да њуши бродове амреле вина ветра очеве пчела

вретена озона и извади кости пирамидама.

вај вај вај добра наша осама је мртва. свети

пампурије осама је мртва.

ајкуле цвокоћу срцедрапателно од бола у звонастим

хамбарима када се изговори његово презиме.

зато

и даље уздишем његово име осама осама

осама.

зашто си нас напустио. у који је облик одлутала

            сада лепа твоја велика душа. јеси ли постао

            звезда или ланац од воде на врелом вихору или

            виме од црне светлости или прозирна једна опека

            на зајечалом бубњу стеновитог битисања.

сада се суше наша темена и пете и виле леже

            полуугљенисане на ломачи.

сада грми иза сунца црна куглана и нико више

            не навија компасе и точкове колица.

ко сада да једе са фосфоресцентним пацовом за

            усамљеним босоногим столом.

ко сада да отера ђавола јужног ветра када овај

            покуша да заведе коње.

ко сада да нам објасни монограме у звездама.

његова ће биста красити камине свих истинских

            племенитих људи но то није утеха и бурмут за

            једну мртву главу. 

Ханс бин Арп

Антологија немачке лирике XX века
Превод: Иван бин Лалић