Олуја једна окреће сумануто у круг лопаре ветрењаче
у ноћној тмини, мељући ништа. - Ти
будан остајеш по истом принципу.
Твоја слаба светиљка је трбух сиве ајкуле.
Нејасна сећања тону у морске дубине
и онамо се у чудновате стубове окамењују. -
Зелена од алги штака је твоја. Онај који је
до мора одшетао враћа се отуд сав укрућен.
Томас Транстремер
Сабране песме, Нолит, Београд, 2003
превод са шведског: Мома Димић
No comments:
Post a Comment