Радомире, куда ти нестварност

Ненад поново пушта бркове
Можеш подешавати свој часовник по њима

Јер ја сам забораван човек
Мени можете веровати
Спорост је моја снага бркова
Ја посматрам стварање капи зноја
На твом челу
А речи заборављене
Још пре него ли су и изговорене
Сведоци будућности бркова
Која је већ одавно прошла