Nastajanje

Ko u čemu
Ne razume spontanost

Gospođe na štiklama zakivaju eksere

Petao označava kraj jedne ere

Nad činjenicom svog postojanja
U čudu
Nudi prazan šešir prolaznicima
Koji mu otpozdravljaju

Moj organizam straha
Ne razlikuje te dve činjenice

Zapertlava cipele
Kao nevreme na fotografiji

Crkveni zvonik
Mlati šamare pesnicama

Nećemo valjda tu da sedimo
Licem ka licu.

Suviše smo mi prefinjeni za tako nešto

Idi, bar
Dovedi nam pijane sinove
Da nam pričaju o svojim snovima.