Friday, January 17, 2014

Устајте, презрани на свијету, сви сужњи које мори глад!

Москва је тужна ових дана
Расплаче се
Само ли је погледаш ил
Додирнеш
Док,
Њени пијани мужеви
У белим уштирканим кошуљама
Певају оне усране песме
Уз које се плаче и повраћа
Тад
Чувај се друже
Осетиш ли олакшање
зато што ти се незнано пертла развезала
Или се дугме под брадом откопчало
И када олује почну да чупају крв из барјака
Доћићу ти и ја у

Розе-црним халтерима

1 comment:

There was an error in this gadget