Устајте, презрани на свијету, сви сужњи које мори глад!

Москва је тужна ових дана

Расплаче се

Само ли је погледаш ил

Додирнеш

Док,

Њени пијани мужеви

У белим уштирканим кошуљама

Певају оне усране песме

Уз које се плаче и повраћа

Тад

Чувај се друже

Осетиш ли олакшање

зато што ти се незнано пертла развезала

Или се дугме под брадом откопчало

И када олује почну да чупају крв из барјака

Доћићу ти и ја у

Розе-црним халтерима