Ko je zapravo kosmonaut čovek
Retka ptica koja podivljalu krestu ponekad izvlači iz korica
Retka ptica koja podivljalu krestu ponekad izvlači iz korica
u obliku Ciceronovog crva razvija se kao telo delfina
na obali jutra znak pitanja leži nemoćno kao Sikstinska kapela
na obali jutra znak pitanja leži nemoćno kao Sikstinska kapela
Rasekline na njegovim leđima su one iz kojih izviru Nijagarini vodopadi
Gravitacija razloga i griže savesti koja mu ne dopire do kičmene moždine
Slučajno živimo u njegovoj senci koja vaspitava znakove zodijaka
Dreser sa pupčanom vrpcom koji obuzdava planine
Verovatno-neverovatno napasa ljubičasti spokoj
Poznajem mirise koje nam upija koža i koji nam se penju u oči kao izmaglica
Znam za zaštićene crvenokošce koji izranjaju iz vode pre kiše
Ali nikada nisam video ljubopitljivi balon
Dirljivo stvorenje koje ne zna da obuzda svoje telo
Govor suglasnicima koji se izduženi slivaju ka pupku
Oni koji puše štapiće dinamita i mi koji kamenje držimo u kavezima
Još uvek ne shvatamo iskrenost prirodnih katastrofa
Nemamo poverenja u daljine zato što ih volimo
Na dlanovima nam se gomilaju civilizacije koje smo spremni da uništimo
I šta bi nam još mogao ispričati o sebi a da to već ne znamo
Na šta bi nas još mogao podsetiti a da to ne želimo
Da saznamo nagib tela nad kanjonom žuči
Već njegova prethodnica
Javljam ti se periodičnim stresanjen tela
Povremenim bolom u kutnjacima
Slučajnim klizanjem po ledu
Ceđenjem bubuljica na butinama
Usputnim pogledom neuhranjenih promoterki
I jer su ti pokreti usporeni i lepi kao pogled u ogledalu
Jer dišeš dim užarene cigarete sunca, meseca, merkura, zvezda,
I jer ti se umiranje tela ne vidi od skafandera
Sa kojim si otkrio tajnu večnog kretanja u mestu.
Gravitacija razloga i griže savesti koja mu ne dopire do kičmene moždine
Slučajno živimo u njegovoj senci koja vaspitava znakove zodijaka
Dreser sa pupčanom vrpcom koji obuzdava planine
da ne pobegnu u okean gde nestaje naše shvatanje lepog
kao unutrašnji organi izumrlih životinja
na dlanovima pospanog paleontologa
kao unutrašnji organi izumrlih životinja
na dlanovima pospanog paleontologa
Verovatno-neverovatno napasa ljubičasti spokoj
devojaka koje su se predale šeširima prijatelja
koji su se srodili sa nepoznanicima
Vukovima, koji svojim krznom hrane
znatiželjne obale podočnjaka univerzuma
koji su se srodili sa nepoznanicima
Vukovima, koji svojim krznom hrane
znatiželjne obale podočnjaka univerzuma
Poznajem mirise koje nam upija koža i koji nam se penju u oči kao izmaglica
Znam za zaštićene crvenokošce koji izranjaju iz vode pre kiše
Ali nikada nisam video ljubopitljivi balon
Dirljivo stvorenje koje ne zna da obuzda svoje telo
Govor suglasnicima koji se izduženi slivaju ka pupku
Oni koji puše štapiće dinamita i mi koji kamenje držimo u kavezima
Još uvek ne shvatamo iskrenost prirodnih katastrofa
Nemamo poverenja u daljine zato što ih volimo
Na dlanovima nam se gomilaju civilizacije koje smo spremni da uništimo
I šta bi nam još mogao ispričati o sebi a da to već ne znamo
Na šta bi nas još mogao podsetiti a da to ne želimo
Da saznamo nagib tela nad kanjonom žuči
oko koje orbitira glad kao zaboravljena nesreća
Nismo mi njegovi potomciVeć njegova prethodnica
Javljam ti se periodičnim stresanjen tela
Povremenim bolom u kutnjacima
Slučajnim klizanjem po ledu
Ceđenjem bubuljica na butinama
Usputnim pogledom neuhranjenih promoterki
I jer su ti pokreti usporeni i lepi kao pogled u ogledalu
Jer dišeš dim užarene cigarete sunca, meseca, merkura, zvezda,
grčke vatre, andaluzijskog proročanstva,
bizonovog mira na lenjiru stogodišnje sekvoje
Jer se gubiš u zagrljaju uma kao najboljeg prijateljabizonovog mira na lenjiru stogodišnje sekvoje
I jer ti se umiranje tela ne vidi od skafandera
Sa kojim si otkrio tajnu večnog kretanja u mestu.
No comments:
Post a Comment